Katari

Katari

Katari su vodili čist i pravedan život, slobodni ljudi na dobrom glasu, Nažalost bili su gotovo zbrisani sa lica zemlje. Zašto? Samo zbog konkurencije. Katari ili Čisti su, kaže predanje, čuvali neku Veliku tajnu, te je Katolička Crkva želela da je se dokopa. Spominje se neki Svitak ili neka relikvija od velike važnosti. Sasvim je moguće da je reč o nekom Izgubljenom Jevanđelju, tačnije apokrifnom, koje je bilo odbačeno na nekom od Crkvenih sabora; jer je suviše bilo ’’provakativno’’ te se nije uklapalo u uobličenu ’’istinu’’ ili crkvenu dogmu. Četiri Jevanđelja su ’’napisana’’ tendeciozno, te toliko profiltrirana, da je ostala samo gola ljuštura od originala. Ta ‘’izabrana’’ Jevanđelja je napisala Rimska porodica Piso. Oni su bili još jedna u nizu porodica koje su nakon mnogo vekova, preciznije u Venciji, nazivane Crnim Plemstvom. Zapravo je reč o prikrivenom Vavilnskom Kultu, pomešanim sa Mitraizmom, Mazdaizmom, drevnom Egipatskom religijom, profiltriranim Gnosticizmom i drugim ’’mitologijama’’. Ali, šta je sa pravim Isusovim učenjem? Njega je sačuvala Esenska Zajednica ili Deca Svetlosti, Čuvari Saveza - Ebioniti, kako god ih zvali. Nakon rušenja Irodovog Hrama, 70 g.n.e. čitava esenska zajednica je bila uništena od strane rimskih okupatora. ‘’Istorijski Isus’’ umire u trenutku kada rimske legije ulaze da oskrnave Sveti hram. Neki preživeli članovi su sklonili u ’’Pustinju’’. Nakon mnogo vekova dolaze Krstaši, tačnije Templari, koji se susreću se sa Vitezovima Pustinje ili Aurore; koji im predaju originalno Isusovo učenje. Zatim se Ig de Paganus u Jerusalimu susreće sa Pravom Crkvom Jovanovom ili Johanitima, biva Iniciaran u nju od strane Jovana Teokleta. To je linija koja je išla preko ’’Jovana’’, ili Glasnika, koji su negovali čistu Gnostičku tradiciju. Između ostalog njeni su članovi bili Dositej, obzglavljeni sin Kralja ribara, Isus i njegov naslednik Jovan Jevanđelista. No, vratimo se Katarima. Dakle, oni su bili takav trn u oku Katoličkoj crkvi , da su prosto morali biti uklonjeni. Jedan od razloga je i to što su verovali da je Isus imao ’’družbenicu’’, tačnije suprugu. Rabin ne može biti neko ko nije oženjen. Po Jevrejskom običaju, punoletstvo te polna zrelost se sticala kada čovek napuni 13 godina. Tako je i danas u Ortodoksnom Judaizmu. Biti ’’učitelj’’ a ne oženjen u očima Pravovernih Jevreja se smtralno grehom. No, to je samo jedna sporedna priča. Ono što su Katari negovali jesu običaji i način života Esenske zajednice. Katolička Crkva ih je zvala Albigenezi, navodno po obližnjem gradu Albi. Ali, to je daleko od istine. Oni su zapravo bili poklonici ’’kulta’’ Bele Boginje. Nju su poštovali Templari. Pre ''hrišćanskog'' doba, Montsegur je bio posvećen sunčevom kultu Abelija i njegove supruge Balisene; njih su obožavali Kelti. Takođe, zamkom je upravljala porodica Belisen; njihovi potomci i danas postoje. Krstaši predvođeni Simonom de Monforom su opseli zamak Montsegur sa željom da ih provedu lomačama, uzmu ’’relikviju’’ i konačno završe sa njima; sa Katarima. Te Krstaše žedne krvi, gonila je jedna druga ’’legenda’’; ona o Gori Spasenja iz legende o Svetom Gralu. Reč je o Montsalvašu; gde se navodno nalazi Gralski Zamak. Oto Ran će tamo vršiti iskopavanja tokom drugo svetskog rata. Tamo je i izvršio ’’Enduru’’, Katarsko ’’samoubistvo’’, kako esesovcima ne bi pao u ruke. Bio je član Ahnenerbe, ali je postao odmetnu član. Duboko unutar planine, nad kojom se nadvija zamak Montsegur, postoji nekoliko pećina u kojima su Katari vršili svoje obrede. Tako je nastala legenda o ’’skrivenom blagu’’. To ’’blago’’ ili ’’relikvija’’ nikada nisu pali u ruke Krstaša Inkvizitora. Odbranu Montsegura je predvodio Gospodar Ramon de Perela. Sa Aragonskim kraljem i njegovom porodicom je preko tajnih kanala uredio da se ’’relikvija’’ odnese u zamak Monreal de So. Aragonski kraljevi su bili u krvnim vezama sa Merovinzima – potomcima Isusa. Uoči pada Montsegura, četvorica Katara su spuštena konopima niz strmu liticu i uputuli li se ka već dogovorenoj maršruti; zamku Monreal de So. Ta četvorica su se zvala, Amiel Ekar, Igo, Poatven i jedan neznanac. Šta bi mogla biti ’’priroda te relikvije’’? Moguće neki drevni spis koji im je omogućavao da stupe u kontak sa ’’pravim Bogom’’; koji je po Katarima čisti Duh; te kao takav nije tvorac ovog sveta tj. Demijurg. Katari su verovali u dobrog i zlog Boga, jer su bili sledbenici mazdaističke filozofije, odnosno dualizma. To je bio jedan od razlog zbog koga su bili progonjeni. Istinsko blago ili ’’relikvija’’ Katara je možda takođe ’’sveta krv’’, Sveti Graal. 

Ta četvorica ljudi su bili nekako ’’posebni’’ i njihovi životi su čini se bili važnije od ostalih. Ostali Katari su se svesno žrtvovali zarad Tajne; Tajne koja je nastavili da se prenosi do današnjeg dana i koju čuvaju ‘’Jovani’’. Ako te put nanese Hodočasniče, obiđi Polje Spaljenih podno Montsegura i odaj poštu onima koji su radosno otišli na lomaču, jer su znali da je duša besmrtna, te da će se iz tog pepela iznova roditi. Nastupilo je vreme okrivenja Velikih Tajni čovečanstva. Neke od njih će jako biti ‘’bolne’’ za one koji vekovima manipulišu ljudima, držeći ih kao robove lancima straha i obmane. Kad tad, lanci će pasti. Dajte Slobodu i Mir ljudima. 

U sećanje na Braću i Sestre Katare, koji su na današnji dan mučenički postradali 1244. godine. 

 https://youtu.be/Zjcjug6SqVM

Stupor Mundi. 🌹