субота, 19. јун 2021.

Veče masonologa u Beogradu

 

Veče masonologa u Beogradu 19.06.2020. godine


Pet vodećih autora masonske literature je održalo književno veče u Beogradu, 19.06.2020. godine.

Pored predstavljanja novih izdanja, bilo je reči i o drugim zanimljivim temama.





петак, 4. јун 2021.

Modafinil

 Modafinil – pametan ili rizičan potez?

Kompetitivno akademsko okruženje, pritisak profesionalnog napredovanja i danas sve zastupljeniji pristup u kome važi samo jedno pravilo "minimalan napor – maksimalna dobit", projektovao se i na svet medicine i farmacije. Primena modafinila, leka koji će fokus i sposobnost koncentrisanja podići na nivo budističkog sveštenika tokom najdublje meditacije, postala je omiljeni partner za učenje među studentima. Iako je istina da modafinil promoviše budnost, popravlja raspoloženje i ono najvažnije, poboljšava kognitivne funkcije poput memorije, pažnje itd., primena modafinila nikako ne sme ostati posmatrana isključivo kroz potencijalne benefite, već i rizike koje ovaj "pametni lek" nosi sa sobom.


Šta je modafinil?

Modafinil je lek koji se izdaje na lekarski recept u terapiji narkolepsije, ali i drugih poremećaja spavanja. Narkolepsija je moždani poremećaj koji karakteriše nekontrolisan san koji se javlja tokom dana. Modafinil stimuliše centralni nervni sistem i pomaže pacijentu da ostane budan tokom dana. Kod zdravih pojedinaca koji uzimaju modafinil produžava se period budnosti, poboljšava motivacija kao i kognitivne funkcije.

Modafinil nije lek bez neželjenih dejstava, pa su glavobolja, mučnina, anksioznost, nervoza, insomnija, stomačne tegobe, razdražljivost i gubitak telesne mase često udruženi sa željenim efektima.


Modafinil -Modvigil  - Nuvigil - Modalert - Provigil - Armodafinil (nazivi istog leka)


Kako modafinil deluje?


Trenutna medicinska saznanja ukazuju da modafinil utiče na nekoliko različitih neurotransmitera, među kojima su najvažniji dopamin i noradrenalin, koji moduliraju kognitivne funkcije. Dopamin poboljšava sposobnost opažanja, ali i nivo zainteresovanosti za svakodnevne zadatke. Uticaj noradrenalina ogleda se pre svega u sposobnosti pojedinca da ostane budan i fokusiran. Takođe modafinil utiče i na glutamat, neurotransmiter važan za proces učenja.

Da li je primena modafinila kod zdravih pojedinaca bezbedna?

U ovom trenutku ne postoje dugoročne studije o bezbednosti primene modafinila kod zdravih pojedinaca. Ono što svakako najviše brine u odsustvu ovih podataka jeste činjenica da se razvoj i potpuno sazrevanje mozga završava u ranim dvadesetim godinama, pa ostaje pitanje kako modafinil deluje na adolescentski mozak kod kojeg ovaj dinamični proces nije u potpunosti završen. Razvoj mozga se sastoji od povezivanja među neuronima, odnosno pravljenja sinapsi. Od broja i organizacije ovih sinapsi zavisi sve, od sposobnosti da učimo i pamtimo do održavanja socijalnih odnosa. Da li primena modafinila ima negativan efekat na ove prirodne procese, utiče li na proces stvaranja sinapsi i sazrevanje, ostaje nepoznanica. Bez nauke kao svetionika na isturenom kopnu, plovidba brodom modafinila ne izgleda kao sigurna opcija. Dodatni aspekt za brigu predstavlja potencijal modafinila da izazove zavisnost. Savremene vizualizacione tehnike u istraživanjima moždanih funkcija, poput PET skena, ukazuju da doza modafinila od 400 mg povećava količinu oslobođenog dopamina na nivou centra za nagradu. Centar za nagradu kao evolutivna genijalnost prirode osigurava održanje života jedinke, kao i produženje vrste, sa aspekta motivacije pojedinca da ponavlja radnje neophodne za život. Ipak, kada centar za nagradu umesto prirodnim nagradama, poput hrane, vode ili seksa, postane aktiviran primenom veštačkih nagrada poput lekova, u ovom slučaju modafinila, odgovornost je nauke da ukaže i upozori na opasnosti zloupotrebe modafinila, kao i potencijala za izazivanje zavisnosti.

Takođe, problem predstavlja i način na koji ovaj lek dospeva u ruke studenata, a to je uglavnom kupovina preko interneta. Nabavka leka putem interneta nosi bezbednosni rizik, jer ko ili šta je garant da je lek koji ste kupili zaista modafinil, da li je pravilno skladišten, da li je došlo do kontaminacije leka i koliko je zapravo primena leka kupljenog na ovaj način bezbedna. Sa ovog stanovišta možda ćemo u budućnosti ući u eru primene modafinila kao pametnog leka za učenje, ili leka za vožnju kod profesionalnih vozača kojima je budnost tokom vožnje noću životno važna, ali bi u tom slučaju snabdevanje lekom moralo biti pod nadzorom medicinskih profesionalaca, a ne internet preprodavaca kao što je današnja praksa.

Modafini, san i memorija

Sa aspekta bezbedne primene važno je sagledati i uticaj modafinila na san. Primena modafinila kod pojedinaca koji ga koriste pri promeni vremenskih zona (jet lag) ili promeni radnih smena (dnevne/noćne) razlikuje se od primene kod studenata. Studenti obično modafinil uzimaju svakodnevno i po nekoliko doza tokom dana, kada efekti prethodne krenu da blede. Ovakav način primene kompromituje regularan obrazac spavanja, jer u trenutku kada je vreme za krevet, u organizmu i dalje cirkuliše lek koji promoviše budnost. Imajući u vidu da svako od nas upravo tokom sna konsoliduje memoriju, postavlja se pitanje da li primena modafinila kontraproduktivna upravo sa aspekta konsolidacije memorije, ali i rizika od demencije.

Istraživači sa univerziteta u Kembridžu ukazuju na to da dugotrajna primena modafinila zapravo oštećuje našu memoriju. Upravo je tim stručnjaka sa ovog čuvenog univerziteta podvukao paralelu između nikotina i modafinila iz perspektive kognitivnih performansi. Inicijalno stanovište u kome je nikotin kao stimulator nervnog sistema posmatran kao kognitivni pojačivač danas je promenjeno. Kod ljudi koji koriste nikotin hronično, usled adaptacija mozga kognitivne funkcije postaju umanjene, a primena nikotina kao stimulatora ih zapravo vraća na početni nivo. Iz ove perspektive nikotin se ne može posmatrati kao kognitivni pojačivač, već zapravo sredstvo za povratak u normalno stanje. Da li imamo garancije da se po ovom pitanju modafinil razlikuje od nikotina?

Probajte da zamislite sledeću, nesvakidašnju paralelu. Ukoliko ste ljubitelj klizanja i ponekad uhvatite sebe kako maštate o klizanju preko zaleđenog jezera okruženog borovom šumom, siguran sam da bi prva stvar koju biste uradili pre prepuštanja ovom magičnom užitku bila provera debljine leda. Čini mi se da smo sa aspekta primene modafinila ovaj korak preskočili, već opčinjeni efektima leka ostali gluvi za reči nauke koja tek treba da da konačni sud o efikasnosti i bezbednosti.


Reference:

Dance, A. (2016). A dose of intelligence. Nature, 531(7592), S2.

Volkow, N. D., Fowler, J. S., Logan, J., Alexoff, D., Zhu, W., Telang, F., Hubbard, B. (2009). Effects of modafinil on dopamine and dopamine transporters in the male human brain: clinical implications. Jama, 301(11), 1148-1154.

Brühl, A. B., & Sahakian, B. J. (2016). Drugs, games, and devices for enhancing cognition: implications for work and society. Annals of the New York Academy of Sciences, 1369(1), 195-217.

Sahakian, B., & LaBuzetta, J. N. (2013). Bad Moves: How decision making goes wrong, and the ethics of smart drugs. OUP Oxford.

Urban, K. R., & Gao, W. J. (2014). Performance enhancement at the cost of potential brain plasticity: neural ramifications of nootropic drugs in the healthy developing brain. Frontiers in systems neuroscience, 8, 38.

Mohamed, A. D. (2015). The effects of Modafinil on motivation and salience of pleasure in healthy individuals: Quantitative evidence from the cognitive neurosciences. AJOB Neuroscience, 6(1), 15-17.

Murillo-Rodríguez, E., Barciela Veras, A., Barbosa Rocha, N., Budde, H., & Machado, S. (2017). An overview of the clinical uses, pharmacology, and safety of modafinil. ACS chemical neuroscience, 9(2), 151-158.




Heterija

    Heterija Javnost malo zna o Heteriji, stvorenoj kao "književno" društvo 1814. u Odesi, gde živi mnogo Grka, pod imenom Philike...