Veče masonologa u Beogradu

 

Veče masonologa u Beogradu 19.06.2020. godine

Pet vodećih autora masonske literature je održalo književno veče u Beogradu, 19.06.2020. godine.

Pored predstavljanja novih izdanja, bilo je reči i o drugim zanimljivim temama.

Modafinil

 Modafinil – pametan ili rizičan potez?

Kompetitivno akademsko okruženje, pritisak profesionalnog napredovanja i danas sve zastupljeniji pristup u kome važi samo jedno pravilo "minimalan napor – maksimalna dobit", projektovao se i na svet medicine i farmacije. Primena modafinila, leka koji će fokus i sposobnost koncentrisanja podići na nivo budističkog sveštenika tokom najdublje meditacije, postala je omiljeni partner za učenje među studentima. Iako je istina da modafinil promoviše budnost, popravlja raspoloženje i ono najvažnije, poboljšava kognitivne funkcije poput memorije, pažnje itd., primena modafinila nikako ne sme ostati posmatrana isključivo kroz potencijalne benefite, već i rizike koje ovaj "pametni lek" nosi sa sobom.

Šta je modafinil?

Modafinil je lek koji se izdaje na lekarski recept u terapiji narkolepsije, ali i drugih poremećaja spavanja. Narkolepsija je moždani poremećaj koji karakteriše nekontrolisan san koji se javlja tokom dana. Modafinil stimuliše centralni nervni sistem i pomaže pacijentu da ostane budan tokom dana. Kod zdravih pojedinaca koji uzimaju modafinil produžava se period budnosti, poboljšava motivacija kao i kognitivne funkcije.

Modafinil nije lek bez neželjenih dejstava, pa su glavobolja, mučnina, anksioznost, nervoza, insomnija, stomačne tegobe, razdražljivost i gubitak telesne mase često udruženi sa željenim efektima.

Modafinil -Modvigil  - Nuvigil - Modalert - Provigil - Armodafinil (nazivi istog leka)

Kako modafinil deluje?

Trenutna medicinska saznanja ukazuju da modafinil utiče na nekoliko različitih neurotransmitera, među kojima su najvažniji dopamin i noradrenalin, koji moduliraju kognitivne funkcije. Dopamin poboljšava sposobnost opažanja, ali i nivo zainteresovanosti za svakodnevne zadatke. Uticaj noradrenalina ogleda se pre svega u sposobnosti pojedinca da ostane budan i fokusiran. Takođe modafinil utiče i na glutamat, neurotransmiter važan za proces učenja.

Da li je primena modafinila kod zdravih pojedinaca bezbedna?

U ovom trenutku ne postoje dugoročne studije o bezbednosti primene modafinila kod zdravih pojedinaca. Ono što svakako najviše brine u odsustvu ovih podataka jeste činjenica da se razvoj i potpuno sazrevanje mozga završava u ranim dvadesetim godinama, pa ostaje pitanje kako modafinil deluje na adolescentski mozak kod kojeg ovaj dinamični proces nije u potpunosti završen. Razvoj mozga se sastoji od povezivanja među neuronima, odnosno pravljenja sinapsi. Od broja i organizacije ovih sinapsi zavisi sve, od sposobnosti da učimo i pamtimo do održavanja socijalnih odnosa. Da li primena modafinila ima negativan efekat na ove prirodne procese, utiče li na proces stvaranja sinapsi i sazrevanje, ostaje nepoznanica. Bez nauke kao svetionika na isturenom kopnu, plovidba brodom modafinila ne izgleda kao sigurna opcija. Dodatni aspekt za brigu predstavlja potencijal modafinila da izazove zavisnost. Savremene vizualizacione tehnike u istraživanjima moždanih funkcija, poput PET skena, ukazuju da doza modafinila od 400 mg povećava količinu oslobođenog dopamina na nivou centra za nagradu. Centar za nagradu kao evolutivna genijalnost prirode osigurava održanje života jedinke, kao i produženje vrste, sa aspekta motivacije pojedinca da ponavlja radnje neophodne za život. Ipak, kada centar za nagradu umesto prirodnim nagradama, poput hrane, vode ili seksa, postane aktiviran primenom veštačkih nagrada poput lekova, u ovom slučaju modafinila, odgovornost je nauke da ukaže i upozori na opasnosti zloupotrebe modafinila, kao i potencijala za izazivanje zavisnosti.

Takođe, problem predstavlja i način na koji ovaj lek dospeva u ruke studenata, a to je uglavnom kupovina preko interneta. Nabavka leka putem interneta nosi bezbednosni rizik, jer ko ili šta je garant da je lek koji ste kupili zaista modafinil, da li je pravilno skladišten, da li je došlo do kontaminacije leka i koliko je zapravo primena leka kupljenog na ovaj način bezbedna. Sa ovog stanovišta možda ćemo u budućnosti ući u eru primene modafinila kao pametnog leka za učenje, ili leka za vožnju kod profesionalnih vozača kojima je budnost tokom vožnje noću životno važna, ali bi u tom slučaju snabdevanje lekom moralo biti pod nadzorom medicinskih profesionalaca, a ne internet preprodavaca kao što je današnja praksa.

Modafini, san i memorija

Sa aspekta bezbedne primene važno je sagledati i uticaj modafinila na san. Primena modafinila kod pojedinaca koji ga koriste pri promeni vremenskih zona (jet lag) ili promeni radnih smena (dnevne/noćne) razlikuje se od primene kod studenata. Studenti obično modafinil uzimaju svakodnevno i po nekoliko doza tokom dana, kada efekti prethodne krenu da blede. Ovakav način primene kompromituje regularan obrazac spavanja, jer u trenutku kada je vreme za krevet, u organizmu i dalje cirkuliše lek koji promoviše budnost. Imajući u vidu da svako od nas upravo tokom sna konsoliduje memoriju, postavlja se pitanje da li primena modafinila kontraproduktivna upravo sa aspekta konsolidacije memorije, ali i rizika od demencije.

Istraživači sa univerziteta u Kembridžu ukazuju na to da dugotrajna primena modafinila zapravo oštećuje našu memoriju. Upravo je tim stručnjaka sa ovog čuvenog univerziteta podvukao paralelu između nikotina i modafinila iz perspektive kognitivnih performansi. Inicijalno stanovište u kome je nikotin kao stimulator nervnog sistema posmatran kao kognitivni pojačivač danas je promenjeno. Kod ljudi koji koriste nikotin hronično, usled adaptacija mozga kognitivne funkcije postaju umanjene, a primena nikotina kao stimulatora ih zapravo vraća na početni nivo. Iz ove perspektive nikotin se ne može posmatrati kao kognitivni pojačivač, već zapravo sredstvo za povratak u normalno stanje. Da li imamo garancije da se po ovom pitanju modafinil razlikuje od nikotina?

Probajte da zamislite sledeću, nesvakidašnju paralelu. Ukoliko ste ljubitelj klizanja i ponekad uhvatite sebe kako maštate o klizanju preko zaleđenog jezera okruženog borovom šumom, siguran sam da bi prva stvar koju biste uradili pre prepuštanja ovom magičnom užitku bila provera debljine leda. Čini mi se da smo sa aspekta primene modafinila ovaj korak preskočili, već opčinjeni efektima leka ostali gluvi za reči nauke koja tek treba da da konačni sud o efikasnosti i bezbednosti.

Reference:

Dance, A. (2016). A dose of intelligence. Nature, 531(7592), S2.

Volkow, N. D., Fowler, J. S., Logan, J., Alexoff, D., Zhu, W., Telang, F., Hubbard, B. (2009). Effects of modafinil on dopamine and dopamine transporters in the male human brain: clinical implications. Jama, 301(11), 1148-1154.

Brühl, A. B., & Sahakian, B. J. (2016). Drugs, games, and devices for enhancing cognition: implications for work and society. Annals of the New York Academy of Sciences, 1369(1), 195-217.

Sahakian, B., & LaBuzetta, J. N. (2013). Bad Moves: How decision making goes wrong, and the ethics of smart drugs. OUP Oxford.

Urban, K. R., & Gao, W. J. (2014). Performance enhancement at the cost of potential brain plasticity: neural ramifications of nootropic drugs in the healthy developing brain. Frontiers in systems neuroscience, 8, 38.

Mohamed, A. D. (2015). The effects of Modafinil on motivation and salience of pleasure in healthy individuals: Quantitative evidence from the cognitive neurosciences. AJOB Neuroscience, 6(1), 15-17.

Murillo-Rodríguez, E., Barciela Veras, A., Barbosa Rocha, N., Budde, H., & Machado, S. (2017). An overview of the clinical uses, pharmacology, and safety of modafinil. ACS chemical neuroscience, 9(2), 151-158.

                  Ubuntu filozofija 

Ubuntu?!? Reč je o humanosti, milosrđu, etici, reč je o osnovnom smislu reči "ljudsko" biće, reč je o onome što bi smo svi trebali biti, reč je o Ubuntuu. Šta je Ubuntu? Ubuntu je socio-religijsko-filozofski pravac koji vuće korene iz subsaharske Afrike. Najčešće je vezan za Bantu crnce i kulturu. Sama rec Ubuntu potiče iz Bantu jezika (mnozina). Zulu narod ima običaj da kaže "Umuntu Ngumuntu Ngabantu", što znači "da čovek može da postane čovek, samo kroz druge ljude", što je u stvari i esencija Ubuntu filozofije. Ubuntu filozofija kaže da je tvoj bol i moj bol, da je tvoje bogatstvo i moje bogatstvo, tvoja sreća je i moja sreća. Osnova je odgovornost i saosećanje, ka drugim ljudima oko nas. Ubuntu je zajedništvo, kolektivnost, osećaj pripadnosti nećemu većem i širem od nas samih. Harmonija ljudskosti i saosećajnosti u cilju izgradnje zajednice, zajednice ljudi, ravnopravnih ljudi po svim osnovama. Naš prijatelj koji pomaže svom prijatelju u nevolji je tada i sam u problemu, mi ćemo mu pomoći da ga prebrodi, a indirektno pomažemo i njegovom prijatelju, tako i mi sami preuzimamo na sebe deo tog bola i patnje, svesno ili ne, nebitno je. Jednostavno čovek ne može da bude ljudsko biće, ako je sam i izolovan. Da bi postao ljudsko biće čovek mora da oseti druga ljudska bića oko sebe, da oseti saosećanje, milosrđe, ljubav, da primi pomoć. Da nauči i shvati važnost davanja i pomoći, jer ako ne daješ deo sebe i ne pomažeš onima kojima je pomoć potrebna, onda nisi ljudsko biće, ne nosiš Ubuntu, odnosno Ubuntu nije deo tebe. Svi ljudi su neraskidivo vezani sa ljudima iz svoje blizine. Svi mi imamo prijatelje koji opet imaju svoje prijatelje. Svakodnevno mi pomažemo našim bližnjim i primamo pomoć od prijatelja, naši prijatelji pomažu nama, a primaju pomoć od svojih prijatelja. Tako se stvara jedna velika neraskidiva mreza koju cine jedinke, ljudi. Kroz mrezu se prenose znanja, vestine, ljubav, saosećajnost. Prenoseći znanje na jedinke iz svoje okoline, mi to znanje dalje predajemo kroz njih na njihovu okolinu u kojoj smo mi samo deo, isto tako primamo ono što nam stiže iz najbliže okoline, a to je nešto što je krenulo ko zna odakle. Jasno je da zajednica kao takva nema granica ni krajeva. Pošto su svi ljudi povezani međusobno, onda su i svi ljudi prijatelji međusobno, što direktno što indirektno. Oni koji imaju Ubuntu u sebi neće čekati da im neko zatrazi pomoć ili da podeli nešto sa njima. Oni će to uraditi sami. Nelson Mandela je svojevremeno rekao: - Ako dođeš u selo, ne treba da tražiš hranu, ljudi će ti je sami dati. Smisao je da celokupna zajednica ima napredak, da svima bude bolje, ako je neko oko nas gladan, žedan, postoji nešto što mu nedostaje, onda i naša zajednica nije na nivou na kojem bi trebalo i trpi, svi koji mogu bi trebalo da se potrude da je poprave, ne zbog sebe samih kao jedinki, nego zbog zajednice i sebe kao dela te zajednice. Iako koncept Ubuntua nije težak za razumevanje u osnovi, smisao i posledice su dubokosmislene. Međusobna povezanost ljudi, na dobrovoljnoj osnovi bez bilo kakvih materijalnih ili nekih drugih skrivenih motiva je smisao Ubuntua. Ubuntu je davanje, spremnost da se podeli nešto sa nekim drugim, nebitno da li je taj neko nama blizak ili poznat. Iako ceo koncept deluje utopistički, nije baš tako. Ubuntu pokret je imao najveće zasluge za ukidanje aparthejda u Južnoj Africi, imao je snažne implikacije na političku scenu cele subsaharske Afrike. Takođe religijski je našao uporište u hrišćanstvu jer je dosta blizak sa nekim gledištima. Dezmond Tutu je dobio Nobelovu nagradu, svojevremeno boreći se baš za koncept Ubuntua, odnosno ukidanje apatrthejda. Ne želim da teoretišem nešto dublje i dalje, jer to nije smisao ovog teksta. Želeo sam samo da ukažem na nešto što potiće iz, po nama primitivnog društva, a ima tako univerzalnu veličinu. Na filozofiju koju nisu stvorili moderni mislioci iz "savremenog sveta" kojim se tako divimo svakodnevno na dubokoumnim i univerzalnim mislima. Na filozofiju koja je nastajala vekovima, sa kolena na koleno, bez imena tvorca i onoga koji će sve zasluge na sebe preuzeti. Filozofiju toliko humanu da je to u modernom svetu prosto nemoguće pojmiti. Filozofiju koja je nastala sa čovekom kao bićem tamo negde u Africi kao deo elementarne borbe za opstanak u divljini i koja je deo našeg genetskog koda, koja se još uvek razvija i evoluira kako se razivaja i evoluira ljudsko biće. Zašto bi neko pomagao nekome bez razloga ili koristi? To je osnovna antiteza Ubuntua ili malo drugačije rečeno, zašto bi svako od nas bio čovek i ljudsko biće, kada može da bude samo čovek i životinja? Na ova pitanja ja nemam univerzalni odgovor, ali znam da se odgovor nalazi u nama samima, u našim genima, svako od nas bi to trebao da oseti i da vidi. Svako od nas bi takođe trebalo da se zapita da li nosi Ubuntu u sebi? Koliko je spreman da pomogne zajednici u kojoj živi? Koliko je spreman da se posveti onima kojima je njegova posvećenost bitna? Koliko je spreman da nesebično podeli sa nekim ono što je sa mukom stekao? Modernim jezikom govoreći, Ubuntu znaci biti altruista, čovek koji daje i pomaže bez plate i želje za revanšizmom. Mene lično koncept Ubuntua opisuje u potpunosti i sretan sam sto sam sebe u nećemu našao. :)