Sažeta istorija Reda Ordo Templi Orientis
Premda zvanično osnovan 1902.g. O.T.O. predstavlja pomirenje i preplitanje različitih pravaca ezoterične mudrosti i znanja koji su prvobitno bili razdvojeni i odbacivani političkom i religioznom netolerancijom u vremenima mraka. Njegovo tradicionalno poreklo proteže se od Slobodnih Zidara, Rozenkrojcera i Iluminata XVIII i XIX veka preko krstaških Vitezova Hramovnika srednjeg veka do ranohrišćanskog i predhriščanskog gnosticizma. Njegov simbolizam sadrži ponovno ujedinjenje skrivenih tradicija Istoka i Zapada i prihvatanje ovih tradicija mu omogućava da otkrije pravu vrednost velikog otkrovenja Knjige Zakona.
Duhovni otac O.T.O. bio je Karl Kelner, bogati austrijski industrijalac, Slobodni Zidar, stručnjak za Istocni misticizam i inicijant organizacije Hermetičko Bratstvo Luči. Hermetičko Bratstvo Luči (ili Luxora) je bilo mistično društvo osnovano u Engleskoj od strane Maks Teona. Drugi zapaženi članovi ovog hermetičkog bratstva bili su Helena Blavacka, Kenet Mekenzi, Paskal Beverli Randolf, Vilijem Vin Veskot, Stanislas de Guaita, Rudolf Štajner i Rene Zenon. Tokom zadnjih godina XIX veka Kelner je navodno uspostavio kontakt sa tri Adepta koji su mu otkrili "Ključ" koji omogućava jasno objašnjenje čitavog kompleksnog simbolizma Slobodnog Zidarstva, i po Kelnerovom verovanju otkriva misterije Prirode. Da bi razvio i proširio svoje otkriće Kelner je predložio svojim družbenicima da preformulišu Hermetičko Bratstvo Luči u Nemačkoj u "Academia Masonica" od tri stepena koja bi se zvala Oriental Templar Order. Red, otvoren samo za inicijate visokih stepenova Masonerije objašnjavalo bi simbolizam svih stepenova različitih obreda Masonerije u svetlu "Ključa" koji je Kelner posedovao.
Jedan od Kelnerovih saveznika, Teodor Rojs, bio je u to vreme vođa Nemačke reformacije Reda Iluminata, Veliki Majstor Svedenborskog obreda Masonerije u Nemačkoj i Magus Rozenkrojcerskog društva u Nemačkoj. Uz Kelnerovu pomoć Rojs je dobio zvaničnu dozvolu od engleskog masona Džona Jarkera da rukovodi sa dva sistema visoke Masonerija poznatim kao Obred Memfisa i Mizraima od 97. stepena i 90. stepena i Drevni i Prihvaćeni Škotski obred 33. stepena (Cernau Council u Njujorku 1807.g.). Ovi obredi zajedno sa Svedenburškim obredom usvojeni su kao integralni deo reda. Svedenburški Obred, uključujući i verziju Kraft stepenova, i Cernau Skotski Obred i Obred Memfisa i Mizraima, predstavljao je selekciju podesnih "visokih stepenova" najkompletniju do tada. Svi oni zajedno stavljeni su kao kompletan sistem Masonskih inicijacija na raspolaganje Redu. Uključivši u sebe ove obrede Red je bio sposoban da funkcioniše kao potpuno nezavistan Masonski sistem. Godine 1902. zvanično je obznanjeno osnivanje reda Ordo Templi Orientis. Rojs (Frater Merlin, takođe poznat i kao frater Peregrinus) je proglašen spoljnim vođom reda (OHO) sa Kelnerom kao počasnim Velikim Majstorom. Kelner je umro 7. Juna 1905. godine. Uz pomoć saosnivača Franca Hartmana i Hajnriha Klajna, Rojs je 1906. godine napravio Konstituciju Reda. Uz učešće mnogih drugih inicijata oni su, od široko organizovanih udruženih obreda, razvili O.T.O. u kompletan Masonski inicijatički sistem otvoren i za muškarce i za žene, koji sadrži glavni simbolizam tri stepena Kraft Masonerije, milijarde stepenova obreda Visoke Masonerije i mnogobrojnih drugih društava (navedenih dole) u deset glavnih i osam službenih stepenova. Kelnerova tri stepena "Academia Masonica" čine sedmi, osmi i deveti stepen ovog sistema.
Spisak
organizacija čiji simbolizam i učenja su uključeni u O.T.O. kao
"Academia Masonica"
je objavljen u "Manifestu O.T.O" 1912. godine. To su:
1.
Gnostička Katolička Crkva
2. Red Vitezova Svetog Duha
3.
Red Iluminata
4. Red Templara
5. Red Vitezova Svetog
Jovana
6. Red Malteških Vitezova
7. Red Vitezova Svetog
Groba
8. Tajna Crkva Svetog Grala
9. Hermetičko Bratstvo
Luči
10. Sveti Red Ružinog Krsta Herodoma
11. Red Svetog
Kraljevskog Svoda Enoha
12. Drevni i Prvobitni Obred
Masonerije
13. Obred Memfisa
14. Obred Mizraima
15.
Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred Masonerije
16. Svedenburški
Obred Masonerije
17. Red Martinista
18. Red Sat
Bhai
Revidirana
verzija Konstitucije objavljena je 1917. godine, a kasnije, godine
1919., Alister Krouli je objavio dalje revizije Konstitucije pod
nazivom "Saopštenje sa osvrtom na Konstituciju reda"
(Liber CXCIV). Od 1902. do 1921. godine Rojs je proširio O.T.O. u
internacionalnim razmerama naimenovanjem i ovlašćivanjem
nacionalnih starešina koji su imali rang X stepena.
VOĐE
Nacionalne vođe su obično upotrebljavale različite nazive za sekciju nižih (masonskih) stepenova O.T.O.-a, mada je naziv "Ordo Templi Orientis" korišten za celokupan sistem. Kroulijeva britanska sekcija je bila poznata kao "Mysteria Mystica Maxima", ili M.'.M.'.M.'., Rojsova Švajcarska sekcija kao "Mysteria Mystica Veritas", a Štajnerova Austrijska sekcija je bila poznata kao "Mysteria Mystica Aeterna". Krum-Helerov Južnoamerički O.T.O. postao je poznat kao Ordo Templi Orientis Antiqua, ili O.T.O.A., Zerar Enkosova O.T.O. provincija, konačno, poznata je kao "Franko-Haićanski O.T.O.".
Svaka provincija
O.T.O., bez izuzetaka, posedovala je povelju, dokumentaciju i
izveštaje pod pokroviteljstvom O.T.O. uprave. Sekundarno ovlašćenje
je takođe bilo dokumentovano, na primer, A.M.O.R.C., San Hoze,
Kalifornija, osnovna Rozenkrojcerska organizacija dobila je 1921.
godine dokument od O.T.O.-a "Dokaz o prijateljstvu", na
čelu sa H. Spenser Luisom, njenim osnivačem i članom VII stepena
O.T.O.-a. Pod Rojsovom vladavinom O.T.O. je postao prvenstveno
Masonsko udruženje. Inicijacije u stepenove Škotskog, Memfiskog i
Mizraimskog obreda bile su ekvivalentne odgovarajućim O.T.O.
stepenovima. Visoki stepenovi Masonerije koji su dobili svoje
Masonske inicijacije od drugih priznatih Masonskih vlasti su direktno
priznavani članovima O.T.O.-a prema Masonskim stepenovima koje su
već posedovali. Za bilo kog Masona koji ulazi u odgovarajući O.T.O.
stepen bilo je neophodno samo izdati potvrdu o članstvu u O.T.O.-a
za stepen koji je u pitanju, za šta su bili ovlašteni službenici
Velike Lože O.T.O.-a, i upisati ime novog člana u Zlatnu Knjigu. Za
ne-masone bila je zahtevana serija inicijacija u O.T.O. Kasnije
inicijacije u O.T.O. su predstavljale prisvajanje odgovarajućih
stepenova Škotskog, Memfiskog i Mizraimskog obreda.
Krouli
nikada nije bio zadovoljan Masonskim karakterom O.T.O.-a. Masonske
vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama i Engleskoj imale su
primedbu na izvođenje Kraft stepenova od strane drugih organizacija
u granicama njihove jurisdikcije. Što je još važnije, Krouli je
osećao da simbolizam Slobodnog Zidarstva postaje beskoristan i da se
uklapa u "Staroeonski" pogled na svet. Krouli se latio
revidiranja rituala koji će preneti značenje Kraft i visokih
stepenova kratko i dramski, koji neće prekršiti ispravne prednosti
utvrđenih Masonskih autoriteta i koji će oslikavati Novoeonski
pogled na svet umesto Staroeonskog. Krouli je to uradio oko 1913.
godine i usvojio revidirane rituale za upotrebu u svojoj sekciji
O.T.O. M.'.M.'.M.'. Godine 1917. on je opet revidirao rituale, ovoga
puta kompletne, odbacivši termin "Masonerija" i
karakteristične ambleme, znakove, stiskove, itd. Kraft stepenova. On
je predstavio svoje revidirane rituale Rojsu na celokupno usvajanje i
Rojs je konačno priznao nove rituale kao zvanične rituale
O.T.O.-a.
Teodor Rojs se povukao sa mesta vođe O.T.O.-a
1921. godine posle preživljenog udara i umro je sledeće godine.
Krouli je bio određen za naslednika vođstva internacionalnog
O.T.O.-a i konačno mu je potvrđen taj status od nacionalnih vođa
desetog stepena. Krouli je radio kao O.H.O. od 1922. godine pa do
svoje smrti Decembra, 1947. godine. Neke nacionalne O.T.O. pokrajine
u početku nisu htele da prihvate Kroulija kao O.T.O. O.H.O.-a usled
njegovog insistiranja na dominaciji religioznog izražavanja O.T.O.-a
ka Telemi, religiji baziranoj na Knjizi Zakona. Deo Trenkerovog
Nemačkog O.T.O.-a povukao se i rekonstituisao u potpuno novu
organizaciju zvanu Fraternitas Saturni, pod vođstvom Eugena Grosea.
Fraternitas Saturni postoji i danas u Nemačkoj, Kanadi i još nekim
mestima i ne predstavlja deo O.T.O.-a.
Alister Krouli je
nastavio praksu Teodora Rojsa, upisujući članove u Zlatnu Knjigu i
izdajući dozvole. Krouli je poništio praksu pristupanja Masona
visokih stepenova u red bez prethodnog iniciranja u revidirane
stepenove koje je on razvio u M.'.M.'.M.'..
Agape Loža No.1 je osnovana 1912. godine u Vankuveru, B.C., Kanada pod upravom Džonsa i Kroulija. Tridesetih godina ovog veka Vilfred Talbot Smit, zvanični član Agape Lože No.1 preselio se iz Vankuvera po Kroulijevoj instrukciji da bi radio sa Džejn Vulf na osnivanju Agape Lože No.2 u Los Anđelesu, Kalifornija. Agape Loža No.2 održala je svoj prvi sastanak 1935. godine u Holivudu, Kalifornija. Agape Loža je mnogo doprinosila Kroulijevim izdavačkim naporima i Krouli je imenovao Smita (Frater Ramaka) u deseti stepen za SAD. Kasnije se Agape Loža preselila u Pasadenu, Kalifornija, pod vođstvom Džona W. "Džeka" Parsonsa (Frater Belarion), čuvenog inženjera hemije i kosmičkog pionira. Parsons je učestvovao u osnivanju Laboratorije Kalifornijskog Instituta za Tehnologiju Raketnog Pogona i Aerojet General.
Kada je izbio Drugi Svetski Rat, međunarodne veze postale su znatno otežane, a putovanja građana ograničena. Krouli je postao veoma zavistan od svojih inostranih predstavnika, budući da nije bio u stanju da sam putuje. Karla Germera, Kroulijevog nemačkog predstavnika, uhapsio je Gestapo i zatvorio u koncentracioni logor pod optužbom da "traži učenike za stranog državljanina, Masona visokog stepena, Kroulija". Oslobođen u ranim godinama rata naporima američkog konzula, Germer je konačno otputovao u Sjedinjene Američke Države gde je kao Veliki Rizničar i Kroulijeva desna ruka upravljao mnogim poslovima O.T.O.-a. Ostale evropske grane O.T.O.-a bile su uništene ili zabranjene tokom rata. Južnoameričke grane održavale su površan kontakt sa Germerom do ranih šezdesetih.
Pri kraju Drugog
Svetskog Rata samo je Agape Loža No.2 u Pasadeni, Kalifornija, još
uvek funkcionisala. Nijedna Loža u Engleskoj u to vreme nije radila
i inicijacije van Kalifornije su bile veoma retke. Južnoamericki
O.T.O.A. nije izvodio inicijacije, ali je na inicijaciju u
Kaliforniju poslao svog kandidata, doktora Gabrijela Montenegra.
U
toku Drugog Svetskog Rata dva kalifornijska člana O.T.O.-a, Grejdi
Luis Mek Martri i Frederik Melinger (koji je bio izbeglica iz
Hitlerove Nemačke), otputovali su u Evropu po vojnoj dužnosti. Mek
Martri je došao ranije i posetio Kroulija nekoliko puta. Postojao je
dobar kontakt između njih dvojice i Krouli je imenovao Mek Martrija
(Frater Hymenaeus Alpha) u člana devetog stepena O.T.O.-a i Vrhovnog
Velikog Inspektora Reda. Krouli je poverio Mek Martriju dokumente o
preuzimanju uprave nad celokupnim radom Reda u Kaliforniji u slučaju
krajnje nužde (kao što je ranije konstatovano, jedinom aktivnom
O.T.O. telu u to vreme). Krouli je takođe ovlastio Mek Martrija kao
svog ličnog predstavnika u SAD čija se vlast smatra kao Kroulijeva.
Ove dve povelje datirane od 22. Marta 1946. godine i 11. Aprila 1946.
godine bile su podložne jedino odobrenju, vetu ili reviziji Karla
Germera. Germer je bio dobro informisan o ovim Mek Martrijevim
poveljama dobijenim od Kroulija, jer mu ih je, posetivši Agape Ložu,
Mek Martri pokazao. Šest meseci pre smrti, 17. Juna 1947. godine,
Krouli je pisao Mek Martriju i informisao ga je da dok Germer bude
vršio dužnost Kroulijevog naslednika kao Vođe O.T.O.-a, Mek Martri
može sebe da priprema za naslednika Germera.
Melinger
je posetio Kroulija pošto se Mek Martri vratio u SAD. Premda je
Krouli tražio od Melingera da bude spreman da eventualno nasledi
Germera, Melinger nije primio nikakvo uputstvo takve vrste date Mek
Martriju. Krouli je umro 1. Decembra 1947. godine i u skladu sa
njegovim željama Karl Germer (Frater Saturnus) postao je O.H.O.
O.T.O.-a, služeći od kraja 1947. godine, pa do svoje smrti 1962.
godine.
Agape
Loža No.2 u Južnoj Kaliforniji nastavila je svoj rad do 1949.
godine posle čega je Loža prestala sa održavanjem redovnih
sastanaka. Germer je bio tih i povučen čovek i prvenstveno ga je
interesovalo objavljivnje Kroulijevih spisa. Nekoliko članova
O.T.O.-a mu je pomagalo u tome ali, sa izuzetkom proglašavanja već
iniciranih, nove inicijacije se nisu održavale. Germer je nagovestio
Mek Martriju i drugima da O.T.O. treba da bude objedinjen i da
trijumvirat treba da vlada O.T.O.-om, ali ovo ujedinjenje nikada nije
ostvareno tokom Germerovog vođstva. Germer je imenovao O.T.O. Kamp u
Engleskoj pod vođstvom Keneta Granta, člana trećeg stepena, ali je
kasnije zatvorio Kamp i isključio Granta iz članstva O.T.O.-a kada
je uvideo da je Grant neovlašćeno menjao rituale. Germer se takođe
interesovao za napore Hermana Mecgera (Frater Paragranus) u
Švajcarskoj i preduzeo korake da se Mecger regularno uključi u
Kroulijev O.T.O.
Germer
i Mecger su došli u sukob pri kraju Germerovog života. Mecger nije
umešan u O.T.O. aktivnosti, ni direktno ni indirektno, u SAD. Germer
je umro 1962. godine ne odredivši naslednika. Neki članovi viših
stepenova, uključujući i Gredija Mak Martrija, nisu bili obavešteni
o njegovoj smrti nekoliko godina i nekoliko godina je prošlo dok se
pitanje naslednika vođe O.T.O.-a nije ispravno rešilo. Mecger u
Švajcarskoj je objavio zahtev za vođstvom Reda zasnovan na
privatnim izborima održanim u Švajcarskoj. Visoki članovi O.T.O.-a
izvan Švajcarske nisu bili upoznati sa značenjem izbora sve do tog
navodnog događaja. Mecger nije sveopšte prihvaćen kao vođa Reda
izvan svoje grupe.
Kenet
Grant je takođe podneo zahtev za vođstvom O.T.O.-a, ali to je bilo
učinjeno pošto ga je Germer već bio isključio iz članstva. Kada
je Mek Martri postao svestan kritičnog stanja u koje je Red zapao
posle Germerove smrti, bio je prinuđen da se pozove na svoja
dokumenta o upravljanju u hitnom slučaju koje je dobio od Kroulija.
Godine 1969. preživeli članovi O.T.O.-a iz Germerovog i Kroulijevog
doba pozvani su da se pridruže Mek Martriju i obnove redovne
aktivnosti O.T.O.-a. U to vreme bilo je manje od dvanaest (oko
desetak) preživelih starijih članova O.T.O.-a u SAD. Godine 1971.,
28. Decembra, Ordo Templi Orientis udruženje je registrovano u
državi Kaliforniji kao pravno lice (!). Ovo Udruženje uključivalo
je i članove Agape Lože No.2 iz Kroulijevog i Germerovog perioda.
Gredi Mak Martri je obznanio svoja pisma o ovlađćenju i preuzeo
naziv "Kalif O.T.O.-a" kao što je i naznačeno Kroulijevim
pismima Mek Martriju iz četrdesetih godina.
Godine
1977. Mek Martri je organizovao O.T.O. inicijacije u svom domu u
Berkliju, Kalifornija, i tu je osnovao grupu. O.T.O. je ozakonjen u
državi Kalifornija 26. Marta. 1979. Oni koji su imali pisanu potvrdu
da su članovi O.T.O.-a, ili oni za koje se znalo da su bili raniji
članovi, obavešteni su o formiranju ove organizacije i dat im je
period vremena da predaju zahteve za nastavljanjem članstva u skladu
sa presedanom koji je ranije utvrdio Karl Germer. Organizacija je
bila oslobođena plaćanja poreza kao religiozna institucija pod
brojem IRS Code 501(c)3 1982. godine.
Realne
napore radi preuzimanja kontrole nad O.T.O.-om učinio je Marselo
Mota pod imenom "Society Ordo Templi Orientis". Gospodin
Mota je bio nekoliko godina lični učenik Karla Germera. Posle
Germerove smrti Mota je formirao grupu u svom rodnom Brazilu. Mota je
isprva priznao Keneta Granta za vođu O.T.O.-a, ali je opozvao to
priznanje kada je saznao da je Germer isključio Granta. Mota je
konačno došao u SAD da preuzme Kroulijeva autorska prava. Najpre je
tužio Semjuela Vajzera, Inc, izdavača mnogih Kroulijevih dela, zbog
kršenja autorskih prava, težeći da postane jedini predstavnik
Kroulijevog O.T.O.-a. Ovaj slučaj je presuđen u Vajzerovu korist u
Okružnom Sudu SAD u Mejnu. Sudija je otkrio da Motina nastojanja u
pogledu O.T.O.-a nisu prošla probu zakonitog postojanja. Tokom
suđenja u Mejnu, O.T.O. pod Mek Martrijevim vođstvom, tužio je
Motu Devetom Federalnom Okružnom Sudu u San Francisku. San Francisko
slučaj je okončan 1985.godine gde je Mota opet izgubio. O.T.O. pod
vođstvom Mek Martrija priznat je od strane Suda kao naslednik
O.T.O.-a Alistera Kroulija i isključivi vlasnik imena, zaštitnih
znakova, autorskih prava i drugih tekovina O.T.O.-a. Mek Martri je
određen da bude O.H.O. O.T.O.-a unutar SAD. Odluka Devetog Okružnog
suda je takođe priznala O.T.O. sa Mek Martrijem na čelu kao legalno
udruženje. Ova odluka je usvojena i postala pravosnažna. Gredi Mek
Martri je umro 12. Jula 1985. godine, ali pridržavajući se
originalnog rešenja Devetog Okružnog Suda, O.T.O. je nastavio da
deluje kao organizacija.
Dva
meseca posle Mek Martrijeve smrti održani su izbori uz prisustvo
svih članova sa pravom glasa. Frater Hymenaeus Beta je izabran za
Kalifa i aktuelnog O.T.O. O.H.O.-a u Septembru, 1985. godine.
Hymenaeus Beta je na toj dužnosti i danas.