Umesto Uvoda
Priroda ne otvara vrata svetišta svakome bez odabira.
Niko ne može težiti za velikom tajnom, ne usmeri li svoj život skladno istraživanjima koja vrši. Nije dovoljno biti revan, aktivan i istrajan, ako nemate čvrsta načela i čvrste temelje, ako vas neumereni entuzijazam čini slepim za razum, ako ponos nadvlada procenu i ako se poveća pohlepa pred izgledima zlatne budućnosti.
Tajna nauka traži veliku preciznost, tačnost i pronicljivost u posmatranju činjenica, zdrav, logičan um sklon razmišljanju, živahnu, ali ne previše probuđenu maštovitost, toplo i čisto srce. Ona takođe traži najveću jednostavnost i potpunu ravnodušnost u odnosu na teorije, sisteme i hipoteze koje su opšte prihvaćene bez preispitivanja o svedočenju knjiga ili ugledu njihovih autora. Ona od svojih kandidata zahteva da nauče više razmišljati svojim mozgom, a manje tuđim. I na kraju ona insistira na tome da proveravaju istinitost njenih principa, znanje njenog učenja i praksu njenih postupaka, iz prirode, majke svih nas.
Neprestanim uvežbavanjem veština posmatranja i zaključivanja te meditacijom, početnik će se uspeti stepenicama koje vode do
ZNANJA
Jednostavno oponašanje prirodnih procesa, veština kombinovana sa domišljatošću, uvid rođen iz dugotrajnog iskustva osiguraće mu
MOĆ
Kada to postigne, još će mu uvek trebati strpljenje, postojanost i nepokolebljiva volja. Hrabrog i odlučnog, sigurnost i poverenje, rođeno iz snažne vere, učinit će ga sposobnim
USUDITI SE
Kada konačno uspeh okruni mnogobrojne godine rada, kada mu se ispune želje, Mudar će se Čovek, prezirući ispraznosti sveta, primicati skromnima, razbaštinjenima, svima onima koji ovde dole rade, pate, bore se i žaluju. Kao anonimni i nemi učenik večne Prirode, apostol večnog Milosrđa, on će ostati veran svom zavetu tišine.
U Znanju i Dobroti Adept mora zauvek ĆUTATI
O Ezoternom i Duhovnom
Ezoterno i hermetično je jedna stvar. Duhovno i rad na svesti je druga stvar.
Duhovno se ne bavi ezoternim misterijama, ključevima, znanjima i tako dalje. Duhovni rad na sebi ide direktno u buđenje vlastitog duha koji će se manifestvovati u telu.
Nažalost, Zapad nema izgrađenu čistu duhovnu tradiciju oslobođenu hrišćanske dogme, tako da je stvaran rad na sebi usko povezan sa ezoternim. No postojale su individue koje su ostvarile visoke stepene prosvećenja poput Sv. Franje Asiškog, Sv. Augustina, Maister Echarta, Tier de Shardena i drugih.
Ezoterno i hermetično, s druge strane, koristi veliki broj ezoternih znanja i misterija iz raznih nasleđa, kao na primer egipatskog, keltskog i nordijskog, persijskog, grčkog ili bilo kojeg drugog. Ezoterno u sebi sadrži i duhovno, ali je pristup dolaska do pretpostavljenog cilja sasvim drugačiji. Ezoterno je u većini slučajeva vezano za razna bratstva ili pak Škole Misterija. Ono podrazumeva i izučavanje ritualne strukture misterija, specifičnih unutrašnjih i spoljnih harmonizacija, kabalističke principe, zvezde, elementarna bića i još mnogo, mnogo drugih stvari. Duhovno se time ne opterećuje jer suštinski za samu realizaciju bića nije bitno.
U svim hermetičnim društvima ili bratstvima postoji jedno pravilo, a glasi – da se jedan deo učenja predaje pismeno, jedan deo usmeno, a zadnji deo učenik mora sam intuicijski odraditi. Tako je i sa mnogim delovima prakse. Ono što piše u regularnim izvorima o samoj praksi ne mora biti i potpuno.
Možda neke druge prakse poput veštičarstva omogućavaju samoinicijacije i samostalno učenje, ali kod hermetičkih i okultnih znanja učenik ne može doći do ispravnih relevantnih informacija bez autentičnog Reda ili majstora. Tako je sistem postavljen još od starog Egipta.
Istorijska pozadina Hermetizma
Ime hermetizam potiče od boga Hermesa Trismegistosa ili Triput Velikog Hermesa. Trismegistos, sa druge strane, je tako nazvan zbog poistovjećivanja sa velikim Egipatskim bogom Mudrosti i Magije, Totom. Tot je grčki pokušaj fonetičkog podražavanja Đehuti, kasnije antičke forme vrlo drevnog egipatskog imena Tehuti. U pokušaju da se izrazi visočanstvo Tehutija, egipatski pisari su prilikom pisanja njegovog imena često dodavali epitet Ao, Ao, Ao (doslovno: Veliki, Veliki, Veliki) u smislu Najveći. Grci i Egipćani koji su govorili grčki preveli su taj egipatski epitet kao Trismegistos, takođe koristeći ga za njihovog Tota – Hermesa.
Hermetički sinkretizam
U smeru kazaljke na satu imate: Teurgiju, Kabalu, Rojzenkrojcerizam, Gnosticizam, Potragu za Gralom, Alhemiju, Viku i neopaganizam (pentagram), i Drevne Religije Misterija (ankh).*
Hermetizam je bio jedan od mnogih proizvoda dodira drevnih helenističkih i egipatskih kultura u vekovima neposredno prije kraja Stare i početkom Nove Ere. Hermetizam je tada, najprostije rečeno, kombinovao egipatsku i grčku teologiju, filosofiju i duhovnu praksu. Ali naravno, nije sve bilo tako jednostavno. Možda i primarni razlog složenosti porekla hermetizma leži u tome što je on našao najplodnije tle u velikom grčko-egipatskom metropolisu Aleksandriji, kada je ovaj bio kulturni centar Mediterana za vreme Pax Romana. Religijska i filosofska mudrost tekla je iz brojnih kultura u grad, koji je izrodio jednu sintezu religije, filosofije i prakse poznate kao hermetizam. Nominalno egipatski i povezan sa egipatskim bogom Totom u liku prosvetljenog drevnog majstora, hermetički eliksir bio je sačinjen od sastojaka svih velikih tradicija koje su bile aktivne u Aleksandriji. U milenijumskoj bogatoj zaostavštini egipatske religije, filosofije i magije dodati su brojni elementi grčkog paganizma, delimično i Misterija i filosofskih škola platonizma, neoplatonizma, stoicizma i neopitagorizma, te aleksandrijskog judaizma sa svojom anđeologijom, magijom i dubokom posvećenošću za svetu knjigu, zatim mnogim školama hrišćanstva (gnostičkog i drugog), persijskog zaratustrizma sa svojom dubokom pažnjom na dobro i zlo; kao i sa novim razvojnim tokovima koji su tekli uporedo sa hermetizmom kao što su Alhemija i jambličanska Teurgija.
Moderni Hermetizam zadržava ovaj duhovni eklektizam, istražujući i asimilujući sve što je kompatibilno i vredno iz tradicija sa kojima dolazi u dodir, deleći i svoja saznanja sa njima.
Karakteristike Hermetizma
Hermetička Tradicija nije jedna dogmatska škola misli ili jedan spiritualni sitem. To je pre svega živo telo znanja i prakse koje izvire iz zajedničkog korena, a cveta u mnoštvu! Kao i u slučaju originalnih hermetičkih škola, stimulišući različitost pogleda i iskustava, i u današnjem Hermetizmu može se naći da postoje neke opšte karakteristike.
Baš kao što je i Aleksandrijski Hermetizam potekao iz široke palete različitih filosofskih tradicija, tako i moderni hermetizam istražuje široko polje duhovnih puteva u okviru Hermetike ili Zapadne Tradicije. Oni uglavnom uključuju: drevne religije misterija, Kabalu, Alhemiju, Rojzenkrojcere, Gnosticizam i druge tipove ezoternog hrišćanstva, Teurgiju, Viku i Neopaganizam, te potragu za Gralom. Prihvatiti ovaj multiplicitet znači da hermetici moraju biti u stanju primjenjivati paradoksalnu ideju različitih stvarnosti. Spiritualni paradoks je misterija koju treba razumeti, a ne protivrečnost koju treba odbaciti. Iako se po definiciji hermetici ograničavaju na istraživanje Zapadne Tradicije, oni poštuju sve spiritualne puteve jer svi oni sadrže zrak Božanske svesnosti kojoj streme.
Nadalje, hermetici su tragači za božanskom Istinom, za Mudrošću, za Razumevanjem, Gnozom! Hermetička spiritualna radoznalost ohrabruje otvorenost i toleranciju prema svim načinima i duhovnim putevima drugih. Ova radoznalost može biti zadovoljena kroz knjige. Ali nije dovoljno samo čitati o duhovnom, jer ćemo steći malo, bez istinskog i ličnog iskustva. Stoga se ne može dovoljno snažno naglasiti nezamenjiva vrednost učešća u duhovnom, kroz rituale, meditacije i druge duhovne prakse, kroz rad na sebi naposletku.
Kako svoje korene ima u drevnim paganskim tradicijama, hermetizam, uopšte uzev, ima politeistički pristup duhovnosti. Božansko se prikazuje kroz mnoštvo imena i nosi mnoštvo lica. Mnoge Boginje i Bogovi su važni za Hermetizam. Ipak, iza toga, ujedinjujući ovaj politeizam, leži ultimativno božansko Jedinstvo, ultimativni monoteizam. Ovaj koncept se dalje proširuje na hermetičko shvatanje Univerzuma. Univerzum je u mnoštvu formi i različitosti, no ipak ujedinjen u Jednom. Tako možemo tražiti i otkriti skrivene veze koje će nas dovesti do spoznaje Jedinstva iza pojavne različitosti sveta. Hermetička Kabala je izraz ovoga, da svaki sefirot predstavlja izraz različitosti Božanskog, svi emaniraju iz i ujedinjeni su u Ketheru, koji je samo Jedinstvo, kao emanacija nemanifestvovanog Ein Sopha!
Hermetci nadalje vjeruju da je Božansko istovremeno imanentno i transcedentalno. Božansko je u svakoj manifestvovanoj stvari u Univerzumu i iznad njih takođe. Zbog te povezanosti između gore i dole, ono što se dešava na duhovnom planu ima posedice u materijalnom i obratno. Stvaranje ekvilibrijuma između ovih stvari – materije i duha, tela i duše, unutra i izvan, noći i dana i uopšte svih polarnosti je ključna stvar u radu hermetika. Ravnoteža je ključ rasta!
Kako je Božansko u svim stvarima, sve je Božansko! Kroz kontemplaciju i razumevanje Univerzuma, uključujući i nas same, kroz posvećenost i gnozu, ljudska bića mogu postati više ono što u istinu jesu „godlike“ i napokon se sjediniti sa tim principom. Mnogi hermetici smatraju da se ovaj cilj ne može ostvariti u jednom životu, dok neki ističu da je ovaj ideal nemoguće postići u fizičkom telu.
Ljudska bića imaju jedinstveno mesto u Božanskom planu zbog naše Volje. Imamo mogućnost da težimo Božanskom i to je nešto što moramo raditi da bi postali! Tragalac mora želeti da nađe, filosof mora željeti da sazna! U oba slučaja on ili ona mora koristiti snagu sopstvene Volje da to ostvari! Ohrabren Božanskom Ljubavlju i kroz upotrebu ljudske moći želje i Volje, svako ima mogućnost da dostigne sjedinjenje sa svojim Višim Sobstvom, te napokon i jedinstvo sa Božanskim.
Ljudska bića imaju mogućnost da pristupe nefizičkim svetvima – psihičkim, mentalnim i duhovnim. Nadalje, ovo je prirodna i urođena sposobnost koja se može razviti kroz mnoštvo tehnika, kao što je Teurgija ili rad sa Božanskim kroz rituale. Ritual može biti posebno korisna praksa u Potrazi, jer kombinuje mnoštvo individualnih psihospiritualnih tehnika u moćnu celinu koja omogućava kontakt sa nefizičkim ravnima.
Hermetička verovanja i 7 osnovnih principa
U hermetičkom sistemu verovanja, sve je u Umu Svega (The All). Hermetizam priznaje postojanje mnogih bogova, ali da svi oni zajedno sa svim drugim bićima postoje u Svemu, i stvoreni su od Svega. Kako je to rečeno u Kibalionu: „Dali smo Vam hermetička Učenja uzimajući u obzir mentalnu prirodu Univerzuma – Istinu da je Univerzum Mentalan, sadržan u Umu Svega“. Svako i sve u Univerzumu je deo ovog entiteta. Kako je sve mentalno, sve je i vibracija. Sve vibracije vibriraju od najzgusnutijih fizičkih čestica, kroz mentalna stanja, do najviših spiritualnih vibracija. U Hermetizmu jedina razlika između različitih stanja fizičke materije, mentalnosti i duhovnosti jeste frekvencija njihove vibracije. Što je viša vibracija, to je dalja od bazne materije. Cilj hermetičke prakse je transmutacija te materije fizičkog tela u bistrije i čistije forme energije i svesti.
Sedam osnovnih principa na kojima je zasnovana cijela hermetička filozofija su:
1. Mentalni Princip
2. Princip Korespondencije
3. Princip Vibracije
4. Princip Polarnosti
5. Princip Ritma
6. Princip Uzroka i Posledice
7. Princip Roda
1. Mentalni princip
Ovaj princip smatra da je SVE svest. Objašnjava da je SVE duh koji je u suštini nesaznajni, nemoguće ga je definisati ali se može smatrati univerzalnim, beskonačnim, živom svesti.
2. Princip korespodencije
"Ono što je iznad, jednako je onome ispod"
Ovaj princip smatra da uvek postoji veza između zakona i principa na bilo kom nivou postojanja. Ovaj princip objašnjava mnoge paradokse i misterije prirode. Postoje nivoi koji su van naših shvatanja a ako na njih primenimo princip korespodencije moćićemo da dobijemo sliku koju u suprotnom ne bismo imali.
3. Princip Vibracije
"Ništa ne miruje, sve se kreće, sve vibrira"
Ovaj princip su ljudi primetili i shvatili pre mnogo godina a moderna nauka ga dokazuje iz dana u dan. Ovaj princip objašnjava da razlika između razlicite manifestacije materije, energije, svesti... zavisi isključivo od njenog/njegovog nivoa vibracije. Od SVEGA do najjednostavnije materije sve je u vibraciji, veća vibracija, veća pozicija na skali. Vibracija Duha je na tako visokom nivou, beskonačno visokom nivou, da deluje kao da miruje.
4. Princip Polarnosti
Ovaj princip smatra da je sve dualno i da sve ima dva kraja, dva pola. "teza i antiteza su iste u suštini ali različite u stepenu" "suprotnosti su iste samo je razlika u stepenu"
Da bi ovo ilustrovali uzećemo toplotu i hladnoću kao primer. To su složićemo se dve suprotnosti. Oni su u suštini ista stvar samo različitog stepena. Da li možemo da definišemo kada toplota prestaje i kada počinje hladnoća? Jedino što možemo je da na osnovu lične predpostavke smatramo da u nečemu ima više toplog nego hladnog ili obrnuto. Priroda ista, razlika u stepenu. Isto važi i za svetlost i tamu, meko i tvrdo, veliko i malo, crno i belo. . .
5. Princip Ritma
Ovaj princip smatra da u svemu postoji kretanje ka i od, zanos napred i nazad. Postoji uvek akcija i reakcija. Ovaj zakon manifestuje stvaranje i uništenje svetova, uzdizanje i pad civilizacija. Hermetisti su našli u ovom principu univerzalnu primenu i donekle našli način da ga prevaziđu. Ne može se princip anulirati ali se može menjati nivo. Sa nivoa koji je u opadanju preći na nivo koji je u progresu.
6. Princip uzroka i posledice
Svaki uzrok ima svoju posledicu. Ovaj princip objašnjava da se sve dešava po određenom zakonu, da ne postoji slučajnost. Svaki uzrok i posledica imaju svog vladara na višem nivou. Shodno tome, Majstori koji mogu da se podignu na viši nivo, vladaju dešavanjima sa nižeg nivoa. Oni koriste ovaj princip umesto da budu deo njega.
7. Princip Roda
Sve poseduje svoj muški i ženski aspekt. Ovaj princip smatra da se rod manifestuje u svemu. Ovo je činjenica ne samo na fizičkom nivou već i na mentalnom pa i duhovnom. Ni jedna kreacija, fizička, mentalna duhovna nije moguća bez ovog principa. Svaka stvar koju posmatramo ima u sebi i ženski i muški princip.
Kosmogonija
Priča je data u prvoj knjizi Corpus Hermeticuma od strane boga Nousa Hermesu posle mnogo meditacija. Počinje tako što Sve stvara elemente nakon što vidi Kosmos i napravi jedan nalik njemu (naš kosmos) od njegovih konstitutivnih elemenata i duša. Potom, Sve, budući da je i muško (božanski Otac) i žensko (božanska Majka) držaći Reč, rodi drugog Nousa, kreatora Sveta! Drugi Nous stvori sedam moći ili božanstava (često viđeni kao Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Sunce i Mesec i njihove atribucije) da putuju po krugovima i vladaju Sudbinom.
Reč se onda nastavi dalje od materijalizujućih elemenata koji im načini neinteligentnog Nousa i načini da se vladari okreću i od njihove materije potekoše stvorenja bez govora. Zemlja bi razdvojena od Vode i životinje (osim čoveka) dođoše od zemlje.
Vrhovni Nous stvori Čoveka, androgina, po svom liku i predade mu svoju kreaciju. Čovek pažljivo osmotri stvaranje svog brata, nižeg Nousa, i primi svoj i autoritet svog oca nad svim! Čovek potom ustade iznad sfera da bolje vidi kreaciju i onda pokaza formu Svega Prirodi. Priroda se u nju zaljubi, i Čovek, videvši sličnu formu njegovom odrazu u vodi, zaljubi se u Prirodu i požele da boravi u njoj. Smesta čovek postade jedno sa Prirodom i postade rob njenih ograničenja kao što su pol i san. Čovek potom postade nem (jer izgubi Reč) i postade dvojan, budući smrtan u telu i besmrtan u duhu, imajući uticaj nad svim ali sam pod uticajem sudbine.
Tri Dela Mudrosti Celog Univerzuma (Trivium Hermeticum)
Alhemija – Operacija Sunca- nije čisto promena fizičke žive u fizičko zlato. Hermetički inicijati su ismijavali takve „alhemičare“ koji su nastojali da stvore zlato a koji nisu shvatali suptilne alegorije hermetičkih alhemijskih tekstova. Iza alegorijskih faza hemijske destilacije i fermentacije u cilju da ubrzaju Prirodne procese da bi doveli prirodno telo do savršenstva, leži alhemijska umjetnost transmutacije (Ars Transmutoria). U ovom Velikom Delu hermetičke alhemije, prva materija (Prima Materia), koja je fizičko telo (simbolizovana živom = Saturn, Chronos; pod vlašću Vremena) je transmutovana u više i razređenije forme energije, kreirajući „telo svetlosti“ (simbolizovano zlatom = Sunce, solarno telo) sa krajnjim ciljem dostizanja besmrtne svesti (Božanske Svesnosti) u jednoj inkarnaciji. Ovo se postiže pomoću moćnog eliksira poznatog kao Kamen Mudrosti, koji kad se unese u telo, isto transmutira i čisti njegovu vibraciju. Sastav Kamena Mudrosti ostaje jedna od najbolje čuvanih tajni hermetičke tradicije. Ipak, alhemijski tekstovi jasno navode da Kamen Mudrosti nastaje čišćenjem Žive u filosofsku Živu. Ovakva Živa, čija prava priroda ostaje sakrivena za neinicijate posredstvom alegorija, je transmutovana i pročišćena tako što se „kuva“ na suptilnim vatrama fizičkog tela, uključujući ljubav i seksualnost. Alhemija se shvata kao ključ za teurgiju, krajnjim ciljem da se ujedinimo sa višim parovima, sve do Božanske Svesnosti.
Teurgija – Operacija Zvezda – Dve su različite vrste magije po Mirandolinoj „Apologici“, potpuno suprotne jedna drugoj. Prva je znana kao Goetia, crna magija koja se oslanja na saveze sa „zlim“ duhovima, druga je Teurgija, božanska magija koja počiva na savezu sa božanskim entitetima. Teurgija se prevodi kao „Nauka ili Umetnost Božanskih Dela“ i praktični je aspekt hermetičke alhemijske umetnosti. Nadalje, alhemija je ključ za Teurgiju, vrhunski cilj Jedinstva sa višim delovima, vodeći ka sticanju Božanske Svesnosti.
Astrologija – Operacija Meseca – Hermes tvrdi da je Zaratustra otkrio ovaj deo mudrosti celog Univerzuma i poučio ljude. U Hermetičkoj misli jasno je da kretanja planeta imaju značenja koja prevazilaze fizičke zakone i zapravo sadrže metaforičke vrednosti kao simbole u Umu Svega, ili Boga. Astrologija utiče na Zemlju, ali ne diktira naše akcije i mudrost je stečena kada znamo kakvi su to uticaji i kako da se nosimo sa njima. Hermetička astrologija nije čisto pasivno sredstvo za predviđanje budućnosti, kako je obično shvaćena u današnjem vremenu, već aktivno primjenjuje stelarne uticaje radi duhovnog razvoja uz pomoć alhemije i teurgije. Hermetička alhemija i teurgija su takođe zavisni od astroloških ciklusa. Stoga hermetička teurgija može biti posmatrana kao svojevrsna astrološka magija.
O Velikom Delu (Magnum Opus)
Termin Veliko Delo (Magnum Opus) je termin koji se koristi u hermetizmu i alhemiji, kao i u nekim okultnim tradicijama i religijama kakva je Telema.
U alhemiji
Veliko Delo je termin koji vodi poreklo iz srednjevjekovne Evropske alhemije i odnosi se na uspešan završetak transmutacije materije u zlato i stvaranju Kamena Mudrosti. Shodno tome, u hermetizmu je korišćen kao metafora za duhovnu transformaciju. Originalno ima četiri faze:
• Nigredo – razdvajanje, individuacija (Sunce u alhemiji) – Sol Niger*
• Albedo – čišćenje, spaljivanje nečistoća, Mesec, žensko
• Citrinitas – spiritualizacija, prosvetljenje, Sunce, muško
• Rubedo – sjedinjenje čoveka sa Bogom, sjedinjenje ograničenog sa neograničenim
*Nakon XV veka mnogi pisci spajali su citrinitas i rubedo, i tako u obzir uzimali tri faze.*
Ipak, upravo u citrinitasu se odvija Hemijsko Venčanje, stvarajući filosofsku živu (Merkur) bez koje bi Kamen Mudrosti, trijumf Dela, bio nezamisliv.
U okviru Magnum Opusa je kreacija Sanctae Moleculae, koje nastaju iz Sacrae Particulae, potrebne za dovršavanje procesa postizanja Velikog Dela. Po Krouliju, ove individuacije su prave Volje onih koji su postali istinski oni, unutaar šeme univerzalnog oni su poput fiksnih zvezda, nalazeći svoje mesto u životu i postojanju savršeno nakon toga.
U Hermetizmu
Elifas Levi je dosta diskutovao o Velikom Delu, šireći ga od čisto alhemijskog pojma ka više spiritualnom:
„Nadalje, u prirodi ne postoji sila neuporedivo moćnija od pare, i sredstvima samog čoveka, koji zna kako da je prilagodi i usmeri može uznemiriti i promeniti lice sveta. Ova sila bila je poznata u Antici, sastoji se u univerzalnoj supstanci, imajući ekvilibrijum kao svoj najveći zakon, dok je njen pravac istovremeno upućen u Veliku Arkanu transcedentalne magije... Ova supstanca je upravo ono što su srednjovekovni adepti nazivali prvom materijom Velikog Dela. Gnostici su ga predstavljali kao ognjeno telo Svetog Duha, on je bio predmet obožavanja u tajnim ritualima Sabata i Hrama, pod hijeroglifskom figurom Bafometa ili Mendešovog Androgina“ .... „Veliko Delo je pre svega kreacija čoveka od njega samog ili bolje rečeno, potpuno i kompletno osvajanje njegovih mogućnosti i budućnosti, to je posebno savršena emancipacija njegove Volje“
U Telemi
Veliko Delo se uopšteno definiše kao one duhovne prakse koje vode mističnom sjedinjenju Sopstva i Svega. Krouli u „Magici bez suza“ kaže:
„Veliko Delo je sjedinjenje suprotnosti. Može značiti sjedinjenje duše sa Bogom, mikro sa makrokosmosom, ženskog i muškog, ega i ne-ega. Za svaku individuu ovo Veliko Delo može imati različite forme“
Svoje lično Veliko Delo, Krouli opisuje u „Magici“(knjiga 4):
„U mojoj trećoj godini na Kembridžu, svesno sam se posvetio Velikom Delu, podrazumijevaći pod tim Delo Postanka Spiritualnim Bićem, slobodnom od ograničenja, sudbine i varki materijalnog postojanja.“
U sistemu magijskog reda AA Veliko Delo na stepenu Početnika podrazumeva potragu za samospoznajom ili kako Krouli kaže u „Ispovestima“ : „Steći znanje o prirodi i moćima sopstvenog bića“ Ipak, Krouli nastavlja, Veliko Delo treba biti nešto integrisano u životu svih:
„Insistiram da u privatnom životu ljudi ne bi trebalo da dozvole strasti da bude kraj, povlađujući im i tako se degradirajući do nivoa životinja, ili potiskujući ih stvarati neuroze. Insistiram da svaka misao, reč ili delo moraju biti posvećeni Velikom Delu. Štogod činili, jeli ili pili, činite sve u slavu Boga“
Iako Krouli često diskutuje o idejama uspjeha ili postignuća u Velikom Delu takođe smatra da je u pitanju tekući tj. proces koji traje. U svojim „Malim Esejima o Istini“ kaže:
„Potraga za Svetim Gralom, traženje Kamena Mudrosti ili kako god već nazivali Veliko Delo je stoga beskrajno. Uspeh otvara samo nove avenije briljantnih mogućnosti. Da, vrlo i Amen! Zadatak je neumoran i njegove radosti bez granica; jer šta je ceo Univerzum, i sve u njemu, ako ne beskrajno igralište Krunisanog i Osvajajućeg Deteta, nezadovoljivog, nevinog, uvek radosnog Naslednika Prostora i Večnosti, čije je ime ČOVEK?!“
Praksa
Kao što smo dosad videli, Hermetizam pretpostavlja prenošenje Znanja kroz odgovarajuće redove i njihove sisteme. Međutim izuzetak koji je učinio to dostupnim za sve, bez potrebe pripadnosti nekom Redu, a istovremeno i omogućivši odgovarajući duhovni razvoj svakom pojedincu nalazi se u delu Franca Bardona. Ovde posebno napominjem njegovu knjigu "Inicijacija u Hermetizam". U ovoj knjizi autor je izložio sistem Inicijacije u 10 koraka, od kojih svaki sadrži vežbe za sva tri nivoa postojanja (mentalni, astralni i fizički), ističući time neophodnost uravnoteženog razvoja. U knjizi vas čekaju teorija i praksa: O Elementima; Akaša; Karma; Astralni i Mentalni Plan; Crno i Belo Ogledalo Duše; Autosugestija; Koncentracija; Prenos svesti; Rituali; Komunikacija sa Anđelom čuvarom i umrlim ljudima; Stvaranje elementala; Razvoj astralnih čula; Vidovitost; Odvajanje mentalnog od astralnog tela; Talismani i amajlije; Uzdizanje duha na više nivoe; Komunikacija sa božanstvima; Kosmička magija...
Ipak kroz praktični rad možete saznati najviše o svemu o čemu sam govorio.
