Heterija

Javnost malo zna o Heteriji, stvorenoj kao "književno" društvo 1814. u Odesi, gde živi mnogo Grka, pod imenom Philike Hetairaia (Udruženje prijatelja - slično kao sicilijanska Mafija, u to doba pokret otpora protiv Francuza, koja se zvala "Prijatelji prijatelja"). U visokoj politici nema slučajnosti, prevrat u bilo kojoj državi ne uspeva bez inostrane podrške. Upravo u Heteriji je skrojen i Karađorđev pokušaj puča.

Glavni cij tajnog udruženja Heterije je organizovanja ustanka svih pravoslavnih zemalja za otcepljenje od Otomanskog carstva.

grb Heterije

Pokret je na svome početku imao cilj da se obnovi Vizantija. Među Srbima imao je svoje pristalice. Jedna srpska organizacija nalazila se u Nišu, gde su bili 1821. godine pohapšeni i javno obešeni. Najpoznatiji među obešenima je bio Vladika Milentije.

originalni grb Heterije

Zašto je tajno društvo Heterija uporno htelo da Karađorđe, njen član, bude vožd. U organizaciju, Karađorđe je primljen 1817, a iste godine i ubijen

"Čim prispeš u Srbiju, imaš da uzmeš zemaljsku vlast u svoje ruke, na osnovu svoga upliva, odnosa i prava. Prirodno je da će se Porta uznemiriti, misleći da je to rusko maslo, e da bi našla razloga da se s njome zarati. Vrlo je mogućno da bi tebi, pre no što bi protiv tebe otpočela neprijateljstvo, ponudila kneževstvo, kako bi sprečila veće zaplete". 

Tačno tako je leta 1817. glasio nalog Georgiosa Leventisa, prvaka grčke tajne revolucionarne organizacije Heterija, Đorđu Petroviću Karađorđu, u njegovom egzilu iz Srbije. To i druga dragocena svedočanstva čuva Arhiv Heterije u Arhivu Parlamenta Grčke, u svesci I na stranicama 6, 7 i 8.

Heterija je Karađorđa, svog člana u nju iniciranog iste te godine u kojoj je po povratku u Srbiju i ubijen ne svrgnuvši knjaza Miloša Obrenovića niti preuzevši vlast, uporno nametala Srbiji kao ponovnog vožda, uprkos katastrofi: propasti Prvog srpskog ustanka pod njegovom komandom, stradanju oko sto hiljada Srba i, na kraju, Karađorđevoj bežaniji iz Srbije. Cilj Heterije bio je novi rat u Srbiji umesto Miloševe diplomatske borbe na efektima Drugog srpskog ustanka (mada u vojnom smislu kratkotrajnog, jer trajao je svega tri i po meseca) kao pregovaračkoj poziciji. Taj rat bio bi nova pogibelj Srba za pad turske moći u Srbiji i na Balkanu, ali - radi konačnog, na taj način lakšeg oslobođenja Grka od Osmanlija! "Ustanak" Grka - bez Grka...!?

Zla kob Karađorđa po povratku u Srbiju je poznata, ali nisu razjašnjeni njeni stvarni motivi. Postoje najmanje dva razloga zbog kojih knjaz Miloš naređuje odsecanje Karađorđeve glave 14. jula 1817. u Radovanjskom lugu, njeno slanje u Carigrad uz podršku narodnih knezova. Prvi, politički: Miloševa "struja" za vreme Karađorđevog egzila vrši mu kontrapropagandu zbog stradanja naroda i bekstva. Miloša o Karađorđevom tajnom povratku i ratnom planu Heterije tri nedelje ranije obaveštava Sima Milutinović Sarajlija, uticajni mason, inače NJegošev mentor, zatim i mitropolit Leontije. Drugi: smrt vojvode Milana, Miloševog polubrata, 16. decembra 1810. u srpskoj deputatskoj ustaničkoj misiji u Bukureštu, te vrlo moguća krvna osveta.

- Trovanje vojvode Milana naredio je Karađorđe, a izvršio Lazar Vojnović! - precizno je objavio Vuk Stefanović Karadžić u svojoj knjizi "Istorijski spisi". Koji je razlog Milošu bio preči...?

Trag ka tom saučesništvu je i zbirka akata Arhiva Jugoslavije, Fond 38, br. fasc. 100/234.

"Pošto su znali da Kara-Đorđe živi blizu Odese, u Hotimu, reše da ga pridobiju za svoj plan. Taj su zadatak poverili Đorđu Olimpiju, koji je u Srbiji bio poznat po imenu "Kapetan Jorgač" i Kara-Đorđa poznavao iz Prvog srpskog ustanka. Pod izgovorom da ide po svoju porodicu dobio je pasoš i otišao u Hotim, gde je sačekao Kara-Đorđev povratak iz Petrograda. Vratio se u Moldaviju tek pošto je zadobio vožda za njihov plan. Od tada je Kara-Đorđe očekivao zgodnu priliku i uskoro je uspeo da jedne noći snabdeven tuđim pasošem, obojene kose, pređe preko reke Prut. Jorgač, koji ga je čekao, odveo ga je u kuću Konstantina Ipsilantija u Galati, blizu Jašija. Tu je Kara-Đorđe ostao sakriven četiri dana, u Jašiju se sastajao sa Leventisom.

Tajno u Srbiju

Heterija tajno prebacuje Karađorđa u Srbiju, jer ga austrijske i turske uhode i oficiri poznaju. Leventis mu daje puno novca. Određen mu je i pratilac, heterista Mihail Leonardios. Tako Karađorđe, njegov pisar Naum, Leonardis i Jorgač preko Bukovine, Erdelja i Banata na Dunav stižu 11. jula 1817. Tu se Karađorđe i Naum rastaju od saputnika Grka, ne sluteći da - idu pravo u smrt, koja će ih snaći za nepuna tri dana..!